Oče naš

An now that you've been broken down

Got your head out of the clouds

You're back down on the ground

And you don't talk so loud

An you don't walk so proud

anymore

Došlo vreme da se spustimo na zemlju

setno pretražujemo nebo

nadamo se da će kraj nas pasti koja zvezda

koja zvezda padalica

naravno

ako budemo dovoljno srećni

ili ludi 

dovoljno ludi da poverujemo

da se zvezde zaista spuštaju kraj našeg jastuka

ako to poželimo dovoljno jako

ipak 

bili srećni ili ludi

svakako je lepše no živeti u svetu

gde sva sjajna sazvežđa prkosno ostaju na nebu

gde su noći tamne i gluve

snovi pusti i slabi

kreveti hladni i prazni

Došlo vreme da se spustimo na zemlju

to je za neke pravo blago

kao što Prever nekad šapnu:

Oče naš na nebesi

Ostani gde jesi

A mi ćemo ostati na zemlji

Koja je nekad baš lepa

sa svim zlatnicima sunčanih suza

koje čovek pospe po senkama trnovitih ruža

sa jutrima od bakra

koja u trenu postaše vetrovita polja izdanaka vetra

sa magličastim tragom pera

koje ostavlja šuškavi trag ljubavnih priča

Došlo vreme da se spustimo na zemlju

i ostavimo svetog oca

 da počiva na svojim tajnama sveta

da utiskuje svoj odraz na spomenicima groblja

širi utešni zadah mirisima tamjana

Došlo vreme da se spustimo na zemlju

i pustimo svetog oca da počiva u miru

na gomilama spomenih ploča

A mi ćemo ostati na zemlji

mi kojima uteha ne treba

mi koji smo ludi

od sreće

ili ljubavi

ili mladosti

ili želja

mi koji smo naučeni da verujemo sebi

Da

mi ćemo ostati na zemlji

koja je nekad baš lepa

pruža neodoljivo bolji pogled

od onog sa nebesa

Teodora Uzur