Violina

Da, jak ukus violine,

opor, prodirući, lekovit,

kopa po ranama koje bi da isceli,

ožiljci su svedoci iskustva,

da li vam se ikad učini

da je svaka melodija

stvorena za nekog drugog?

Za jednu krv- jedna pesma,

te ona svira

kolajući svim drugim venama,

dok ne uteče notama

u telo kojem pripada,

te tu i oživi sama,

Svaka tišina 

ima miris iste te pesme,

a svaka ćutnja 

lakoću nečujnog stiha.

Naziru se tim putevima

ispisani obrisi davnih slova,

jasnog značenja onima

koji umeju da čitaju.

Ali će svaki pad i visinu

jedne pesme razumeti

samo onaj jedan 

kome pesma pripada,

za koga je stvorena,

pa ako i ne nabasate

na svoju jedinu pesmu

ovoga života, 

ne marite.

Ona nikome drugom

ne može pripasti,

jer je vaša 

i pre nego što je oslušnete,

te će vas čekati

i više života...

Teodora Uzur