starac

Jednom ste videli starca

koji teškim korakom odmerava

put svojih poslednjih dana

i pogrbljen 

na svojim leđima nosi teret

koji je prikupljao od početka početaka

pa sve do sada

a pogled mu ne videste

istina

niste ni mogli

njegov pogled je uprt dole 

raščišćava sebi mesto sledeće stope

proučava nepoznate dubine

kojom plutaju njegove misli

da su bar one žive kao pre

ali ka samom kraju ne upućuju se

ni zdravi ni spaseni

ka samom kraju sve što se kreće 

za sobom ostavlja životnu toplinu

i ako upitate starca

starče

 kakva je ta tama koja te obuzima

 kakva je ta smrt kojoj se klanjaš

on će vam reći

 hladna dete 

 hladna i neprijateljska

i nastaviće pravo osamom

vi mu nemojte zameriti

starost nema vremena za prazne ideje 

ni sumanute snove

ona je surova i okrutna

oduzima vreme za proste priče

u njoj svaka nada gubi značenje

a svaka muka dobija jačinu

brigama se poklanja preostalo

a uspomene

uspomene..

postaju otirač za suze 

i sve što je nekada bilo lepo

više nije

i sve što je nekada bio cilj

sada je nestalo

i sve što je nekada bilo važno

bačeno je

sa prvim grumenom zemlje na grob

ali tako je to

videli ste jednom starca

kako tužno nekud hoda

ali ste pogled skrenuli

jer vi ste se tada voleli

veselili

ljubili

radovali

vi ste tada pevali

ali tako je to

jednoga sahranjuju dok drugi slavi

sve dok slavljenika ne sahrane 

pa neki drugi novi mlađi glas

ne šapne

tako vam je to

pa još tiše

s osmehom

neka nas čuva bog

Teodora Uzur