Awakened

Hodam oprezno hodnikom

ne obazirem se na vrata

kraj kojih prolazim

sigurna sam da su otključana

ali ne ulazim

koračam dalje 

oguglala sam na prilike

nastavljam pravo

na kraju me čekaju

nagrada i opasnost

ali hodnik se 

odužio u prostoru

vreme me tera da čekam
jednoličnost polako 
počinje da me plaši
zato trčim
ubrzano dišem
priželjkujem
razrešenje i kraj
znam kada stignem
pogledaću strah u oči
ogoliću ofucano perje
samoobmane
približim se i vidim
urezane reči
na teškim vratima
piše povuci obarač


onaj koji ubije Strah
otvara sva vrata

...početak...

Teodora  Uzur