Videla sam čudovište
vreba u ulicama ispod ulica
ne sprema se samo čeka
mali znak nepažnje
slučajni i neprimetni
da bi ono postalo primetno
Ljudi ne znaju
nije stvarno samo što se vidi
stvarnije je šta se oseća
stvarnost postoji
i kad je nismo svesni
ona se tad gradi bez nas
ali nikako ne staje
da se miri s našim slepilom
Videla sam čudovište
prolilo je moju krv
ukralo moj vazduh
izbilo ga iz pluća
( vazduh zimska praznina
i dim od cigarete )
otelo moj glas
popucale žice
krvnik sreće
bez maske na glavi
je samo jedan više
strah nedostojan života
pa eto
neki jadnici
svoje bojazni plaćaju smrću
a neki jadnici
ceo vek predaju borbe
ređajući pune poraze
moramo biti stvarni
svako u svojoj realnosti
tuđe nikada nećemo razumeti
pobeda se sastoji od toga
pogledaj se u oči u ogledalu
samo pravi gubitnici
gube bitke koje sami biraju
 |
Čula sam čudovište...
Teodora Uzur
|
Нема коментара:
Постави коментар