Игра маски

Врата су притворена
кроз мали отвор
назире се светло
тамније од мене
шапат 
је са друге стране
чује се слабије
и од шкрипе врата
моје све тамо је закључано
чује се слабије
песма од раније
можда да их притворим
још мало
али како да изађем из сенке
на тај малени
осветљени
део сусрета

не смем не знам
никад више
а некад ми се учини
да чујем речи
нерешене 
неприродне
усиљене
каква су то врата
на која нико не долази
а са чије обе стране
чека по једно 
признање

уз ово ћутање
може вечно да се чека

Теодора Узур