Oна

Ко ће ме следити 
где год да кренем
Чији ће ме поглед 
пратити из далека
беспоговорно
ме подржати
и ухватити ако паднем?


Ко је она
која живи кроз питања
и одговоре
а не застане да мисли
пред понором
који се зове љубав?


Ко је она
за коју нисам ни знала
а поред које се
осећам на своме
поред које осећам
да је цео живот била уз мене
само се нисмо раније среле...


Ко је она
препуштена милости
својих осећања
чије су емоције
лагани дрхтаји
сасвим на површини
којој је на лицу
исписана свака прича
њеног живота?




Ко је она
која ће увек слушати 
гласове око себе
а трудити се да чује
само свој?




Ко је она
коју не могу везати
ни најчвршћи ланци
која би поломила и окове
које сама наметне
која можда 
не зна шта жели
али ће од безброј путева
увек изабрати онај прави...




То је она коју
( ни да хоћу )
не бих могла отерати
најљућим речима
нити најјачим ударцем
јер би она остала
и и даље видела
најбоље у мени...






                       Ево ти песма, лудо једна...

Теодора Узур